Stručni skup u saradnji sa privrednom komorom Srbije – zakonska usaglašenost

video_nadzor_konferencija

Sadržaj članka

Stručni skup o Zakonu o privatnom obezbeđenju

Održan stručni skup privredne komore Srbije i predstavnika tehničko-zaštitarske struke sa posebnim fokusom na temu problematike primene Zakona o privatnom obezbeđenju

U pitanju je VII ciklus stručnih predavanja privredne komore Srbije i predstavnika  tehničko-zaštitarske struke, gde je osim akcenta na zakonsku legislativu, razgovarano o oblasti telekomunikacionih mreža i sistema, sa fokusom na sisteme video nadzora i obezbeđenja, interfone i interkome.

U savezu inženjera i tehničara Srbije u Beogradu održan je VII ciklus stručnih predavanja iz oblasti telekomunikacionih mreža i sistema, sa temom: Sistemi video nadzora i obezbeđenja, interfoni, interkomi.

Ovo izuzetno predavanje, od posebnog značaja za sektor projekanata i video nadzor profesionalaca, već sedmu godinu za redom energično i sa maksimalnom posvćenošću organizuje koleginica Mirjana Jarić Ćirić dipl.inž.el. kojoj se ovim putem dodatno zahvaljujemo.

Ovog puta, na VII ciklusu stručnih predavanja, teme koje su stavljene u fokus su sledeće:

  • Problematika primene Zakona o privatnom obezbeđenju (uredbe, tekuće izmene pravilnika o sistemima tehničke zaštite, licenciranje pravnih i fizičkih lica – praksa)
  • Nove video nadzor tehnologije
  • Izazovi projektantske prakse

Uz organizatora g-đu Mirjanu Jarić Ćirić, predavači na ovom stručnom skupu bili su predstavnici sektora projektanata i dugogodišnji profesionalci iz sektora tehničko-zaštitarske struke: Slavko Pandurov, Slobodan Maksimović, Drago Labazan, Bratislav Vulović, Zoran Kanazir i Ninoslav Janjić.

Predstavljamo vam ovom prilikom segment koji je izazvao najveće interesovanje na panelu – Problematika primene Zakona o privatnom obezbeđenju, temu koja je aktuelno goruća i u okviru sektora tehničkih zaštitara, ali i u sektoru vlasnika-korisnika video nadzor i drugih sistema tehničke zaštite koji su pod jurisdikcijom ovog zakona.

Prevashodno zbog obaveze zakonskog usaglašavanja srednjih i velikih kompanija, banaka, državnih ustanova i institucija – obrađujemo ovu temu za vas – korisnike srednjih i velikih video nadzor sistema, kako bismo vas podrobnije upoznali sa bitnim elementima u procesu usklađivanja sa Zakonom, ali i kako bismo vam nagovestili obavezne promene u samom tehničko-zaštitarskom sektoru, kao i novom načinu komunikacije i saradnje sa istim.

Zakoni

PLANIRANJE, PROJEKTOVANJE I NAČIN IMPLEMENTACIJE SISTEMA TEHNIČKOG OBEZBEĐENjA UREĐUJU SLEDEĆI ZAKONI:

  • ZAKON O PRIVATNOM OBEZBEĐENJU (sl.gl.RS br. 104/2013) izmene i dopune 11.5.2015.g
  • PRAVILNIK o načinu polaganja stručnog ispita za vršenje poslova privatnog obezbeđenja, visini troškova organizovanja i sprovođenja ispita i sadržini i načinu vođenja evidencija (sl.gl.RS br.28/15) Osnovni tekst na snazi od 28.3.15, u primeni od 28.03.15
  • PRAVILNIK o načinu vršenja poslova tehničke zaštite i korišćenja tehničkih sredstava (sl.gl.RS br. 119/15) (u toku su izmene i dopune na javnoj diskusiji)
  • PRAVILNIK o programima i načinu sprovođenja obuke za vršenje poslova privatnog obezbeđenja (sl.gl.RS br.117/14)
  • UREDBA o obavezno obezbeđenim objektima (sl.gl.RS br. 98/16)
  • UREDBA o minimalnim uslovima za obavezno fizičko tehničko obezbeđenje finansijskih institucija (sl.gl.RS br. 98/16)
  • PRAVILNIK o načinu polaganja stručnog ispita za vršenje poslova privatnog obezbeđenja, visini troškova organizovanja i sprovođenja ispita i sadržini i načinu vođenja evidencija (sl.gl.RS br. 28/15) Osnovni tekst na snazi od 28.3.15, u primeni od 28.03.15, čl. 3. definiše uslove za dobijanje licence.

Zakon o privatnom obezbeđenju prepoznaje sledeće vrste poslova i propisuje obavezno sticanje dole navedenih licenci:

Poslovi procene rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja

  • Licenca za procenu rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja (PR1);

Poslovi planiranja, projektovanja i nadzora nad izvođenjem sistema tehničke zaštite

  • Licenca za vršenje poslova planiranja sistema tehničke zaštite (LT1);
  • Licenca za vršenje poslova projektovanja i nadzora nad izvođenjem sistema tehničke zaštite (LT2);

Poslovi montaže, puštanja u rad, održavanja sistema tehničke zaštite

  • Licenca za vršenje poslova montaže, puštanja u rad, održavanja sistema tehničke zaštite i obuke korisnika (LT3);

Pravilnik o načinu vršenja poslova tehničke zaštite i korišćenja tehničkih sredstava (sl.gl.RS br. RS 119/15), čl.4 – sredstva i uređaji tehničke zaštite definiše sredstva u uređaje tehničke zaštite:

Sredstvima i uređajima tehničke zaštite u smislu ovog pravilnika, smatraju se:

  • Sredstva i uređaji za fizičko sprečavanje nedozvoljenog ulaska lica u štićeni objekat i prostor
  • Elektronski bezbednosni sistemi koji omogućuju efikasnu zaštitu štićenog objekata
  • Protivprovalni i protivprepadni sistemi
  • Sistemi kontrole i registracije pristupa
  • Sistemi kojima se obavlja stalni nadzor nad štićenim objektom s jednog mesta
  • Integralni sistemi zaštite s najmanje jednim (1) nadzornim mestom unutar štićenog objekata
  • Sistemi video obezbeđenja
  • Protivdiverzioni i protivsabotažni elementi

Pravilnik o načinu vršenja poslova tehničke zaštite i korišćenja tehničkih sredstava (sl.gl.RS br. RS 119/15), čl.5 – definiše izvođenje tehničke zaštite.

Izvođenje tehničke zaštite podrazumeva sledeće radnje i procese:

  1. Procena rizika u planiranju sistema tehničke zaštite – licenca PR1
  2. Izrada plana sistema tehničke zaštite – licenca LT1
  3. Definisanje projektnog zadatka – investitor
  4. Projektovanje sistema tehničke zaštite – licenca LT2
  5. Montaža, povezivanje i programiranje sistema tehničke zaštite – licenca LT3
  6. Stručni nadzor nad izvođenjem radova – licenca LT2
  7. Obavljanje tehničkog prijema sistema tehničke zaštite – investitor, stručna komisija
  8. Održavanje i servisiranje sistema tehničke zaštite – licenca LT3
  9. Obuka korisnika i upotreba sistema tehničke zaštite – licenca LT3

Pravilnik o načinu vršenja poslova tehničke zaštite i korišćenja tehničkih sredstava (sl.gl.RS br. RS 119/15), čl.7 – definiše kategorije objekata. Pravna lica i preduzetnici licencirani za vršenje poslova procene rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja vrše kategorizaciju štićenih objekata, po osnovu stečene licence PR1.

Zakonska regulativa prepoznaje sledeće kategorije zaštite objekata

  • I kategorija – NAJVIŠI STEPEN ZAŠTITE
  • II kategorija – VISOKI STEPEN ZAŠTITE
  • III kategorija – VIŠI STEPEN ZAŠTITE
  • IV kategorija – SREDNJI STEPEN ZAŠTITE
  • V kategorija – MINIMALNI STEPEN ZAŠTITE

Dajemo vam prikaz podrazumevanih obaveznih tehničkih sistema zaštite, procesa i procedura, u skladu sa kategorizacijom objekata i deifnisanim obaveznim stepenom zaštite.

I kategorija – NAJVIŠI STEPEN ZAŠTITE

  • Postojanje tehničke zaštite kojom se signalizira neovlašćen ulazak u štićeni prostor i dojavljuje kontrolnom centru;
  • Postojanje tehničke zaštite kojom se prati kretanje u štićenom prostoru i pojedinačno štićenim prostorijama (kontrola pristupa i video obezbeđenje) uz video zapis;
  • Postojanje zaštite pojedinačnih vrednosti pomoću sistema elektrohemijske zaštite (koferi, kontejneri, kase, trezori i sl.);
  • Postojanje integralne zaštite sa najmanje jednim (1) lokalnim nadzornim mestom (kontrolna soba) i sistemom veze sa službenicima obezbeđenja na štićenom objektu;
  • Postojanje pisanih procedura za slučajeve nastupanja rizika;

II kategorija – VISOKI STEPEN ZAŠTITE

  • Postojanje tehničke zaštite kojom se signalizira neovlašćen ulazak u štićeni prostor i dojavljuje kontrolnom centru;
  • Postojanje tehničke zaštite kojom se prati kretanje u štićenom prostoru (kontrola prolaza i video obezbeđenje) uz video zapis;
  • Postojanje integralne zaštite s najmanje jednim (1) lokalnim nadzornim mestom (kontrolna soba) i sistemom veze sa kontrolnim centrom;

III kategorija – VIŠI STEPEN ZAŠTITE

  • Postojanje tehničke zaštite kojom se prati kretanje oko štićenog prostora (video obezbeđenje) uz video zapis;
  • Postojanje tehničke zaštite kojom se signalizira neovlašćen pristup u štićeni prostor i dojavljuje kontrolnom centru;

IV kategorija – SREDNjI STEPEN ZAŠTITE

  • Postojanje tehničke zaštite kojom se prati kretanje u štićenom prostoru (video obezbeđenje) uz video zapis;
  • Postojanje tehničke zaštite kojom se na licu mesta zvučno ili svetlosno signalizira neovlašćeni ulazak u štićeni prostor;

V kategorija – MINIMALNI STEPEN ZAŠTITE

  •  Postojanje tehničke zaštite kojom se na licu mesta zvučno ili svetlosno signalizira neovlašćeni ulazak u štićeni prostor;

i/ili

  • Postojanje mehaničke zaštite bez upotrebe elektronskih uređaja (obične cilindarske brave, ograde i dr.);

Pravilnik o načinu vršenja poslova tehničke zaštite i korišćenja tehničkih sredstava (sl.gl.RS br. RS 119/15), čl.9 – definiše projektni zadatak.

Projektnim zadatkom utvrđuju se svi parametri potrebni za izradu projekta sistema tehničke zaštite, a naročito:

  • Vrsta tehničke zaštite;
  • Smeštaj centra tehničke zaštite (kontrolni paneli, centrale, digitalni video rekorderi i dr.);
  • Smeštaj uređaja i opreme (detektori, kamere i dr. senzori);
  • Način polaganja instalacija (kablova za povezivanje).

Sektor projektanta predložio je izmene ovog pravilnika:

  • Vrsta tehničke zaštite kako je određena u Planu tehničke zaštite;
  • Predloge prostorije za smeštaj kontrolnog centra tehničke zaštite, ostalih prostorija ili prostora za smeštaj: nadzorno upravljčke i elektronsko komunikacione opreme (kontrolni paneli, centrale, digitalni video rekorderi, ormani koncentracije i dr.) i vertikalnih i horizontalnih trasa polica za kablove i kablova;

Projektovanje sistema tehničke zaštite obuhvata:

  • Implementaciju plana sistema tehničke zaštite;
  • Izbor uređaja i opreme;
  • Izradu projektne dokumentacije

Sastavni deo projekta sistema tehničke zaštite čine: Procena rizika u planiranju sistema tehničke zaštite, plan sistema tehničke zaštite i projektni zadatak.

Za I kategoriju objekata obavezno se izrađuje projekat sistema tehničke zaštite u skladu sa propisima o planiranju i izgradnji. Za I, II i III kategoriju objekata izrađuje se projekat izvedenog stanja, u skladu sa propisima o planiranju i izgradnji.

Čuvanje i evidencija projekata

(Pravilnik o načinu vršenja poslova tehničke zaštite i korišćenja tehničkih sredstava (sl.gl.RS br. RS 119/15), čl.13)

  • Pravna lica i preduzetnici licencirani za vršenje poslova projektovanja i nadzora nad izvođenjem sistema tehničke zaštite dužna su da osiguraju bezbedno čuvanje projekata tehničke zaštite kao i da vode evidenciju o svim izrađenim kopijama. Svaka izrađena kopija mora biti brojčano označena;
  • Uvid u projektnu dokumentaciju, odnosno кopiju projekta, mogu imati lica koja imaju licencu za vršenje poslova tehničke zaštite;
  • Projekat tehničke zaštite ne može biti deo idejnog, glavnog ili građevinskog projekta i podleže zaštiti tajnosti u skladu sa posebnim zakonom, кada se to naznači u planu sistema tehničke zaštite za određene kategorije objekata;

Profesionalne konsultacije na temu zakonskog usaglašavanja

Društvo za razvoj ICT sektora Upstream ICT Alliance, u saradnji sa određenim predavačima sa ovog skupa – profesionalcima u domenu sistema tehničke zaštite, obezbedilo je mogućnost besplatne konsultativne podrške za sektor srednjih i velikih kompanija, banaka i državnih institucija.

Konsultativna podrška koju za vas možemo organizovati, fokusira se na sledeće oblasti

  • Neophodne izmene Akta o proceni rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja;
  • Planiranje i projektovanje sistema u skladu sa zakonskim regulativama
  • Neophodne tehničko-tehnološke izmene;
  • Obavezne promene u načinu obezbeđenja objekata;
  • Obavezne promene u načinu saradnje sa predstavnicima tehničko-zaštitarskog sektora;

Ukoliko planirate ili ste već u procesu usaglašavanja, a interesuje vas koji su glavni poslovno-bezbednosni izazovi u primeni Zakona, za srednje i velike korisnike sistema tehničke zaštite, možete računati na profesionalnu pomoć i podršku prilikom kompletiranja procesa zakonskog usaglašavanja.

Pozivamo vas da nam pošaljete mail na info@videonadzor.net sa vašim osnovnim podacima i opisom interesnih oblasti, kako bismo vas uputili na odgovarajuće specijaliste-konsultante u domenu video nadzor i korespodentnih sistema tehničke zaštite. Dalje ćete biti usmereni na preporučene licencirane projektante sa kojima možete započeti prve korake u procesu usaglašavanja sa Zakonom o privatnom obezbeđenju, kada su sistemi tehničke zaštite u pitanju.

Zakon i prateći podzakonski akti definišu da pravna lica imaju rok od 12 meseci, dok banke i finansijske ustanove imaju rok od 24 meseca za zakonsko usaglašavanje po pitanju integrisanih sistema tehničke zaštite. Ovi rokovi, iako deluju dovoljno dugi, predstavljaju zapravo optimalne rokove, pogotovo kada su u pitanju srednji i veliki korisnici i njihovi sistemi.

Proces zakonskog usaglašavanja kod velikih sistema i velikih korporativnih korisnika traje i zato je najbolje početi odmah. Upstream ICT Alliance, društvo za razvoj ICT sektora, stoji vam na raspolaganju, zajedno sa svojim partnerima – dugogodišnjim profesionalcima i licenciranim projektantima iz tehničko-zaštitarske struke, da vam olakša, unapredi i ubrza ovaj proces.

Kako funkcionišu IP kamere za video nadzor?

IP kamere za video nadzor, odnosno kamere koje komuniciraju putem Internet protokola omogućuju prikazivanje snimaka, koji su dostavljeni putem Internet konektivnosti, LAN, ili Wifi mreže. Konektivnost i povezivanje kamera može biti žično ili bežično (Wifi kamere).

Celokupan sistem IP video nadzora sastoji se: od makar jedne IP kamere, opciono MicroSD memorijske kartice, od PoE mrežnog sviča za video nadzor koji će pružiti napajanje IP kamerama, i od signalno-naponske kablovske infrastrukture. Dodatno, veći IP video nadzor sistemi podrazumevaju nabavku video nadzor snimača, klijentskih radnih stanica i monitora, dok kod manjih sistema besplatna aplikacija za udaljeni pristup video nadzor sistemu putem Interneta efikasno obavlja posao.

Jedna od glavnih prednosti IP video kamera za nadzor jeste pojednostavljena i efikasna konektivnost, radi pretrage snimljenog zapisa, alarmnih događaja, ili gledanja snimaka uživo, što je čini idealnom za monitoring bitnih događaja sa udaljene lokacije, putem Interneta.

Druga korisna funkcionanost kamere IP jeste lokalno arhiviranje snimaka na samoj kameri putem MicroSD kartice, što pojednostavljuje arhitekturu sistema i omogućuje naknadno pregledanje video nadzor zapisa. Postoje i LTE 4G i 5G kamere za video nadzor koje uz microSD karticu i uz SIM karticu omogućuju notifikacije korisniku u slučaju alarmnih situacija.