Top 10 trendova koji će oblikovati 2018-tu godinu

Industrija video nadzora i trendovi koji će uticati na njihov razvoj u 2018-oj godini

Grčki filozof Heraklit je davno rekao da jedina konstanta u životu promena. Ova njegova rečenica definitivno je primenjiva za svakoga ko radi u oblastima vezanim za tehnologiju, ili zasnovanim na tehnologiji. Tempo tehnoloških inovacija je takav, da i ono što trenutno deluje kao naučna fantastika u vrlo bliskoj budućnosti može postati realnost.

Evo koji bi tehnološki trendovi po viđenju pronalazača IP kamere i vodećeg svetskog proizvođača naprednih video nadzor rešenja Axis Communications mogli obeležiti 2018-tu godinu:

1. POMERANJE PREMA EDGE SEGMENTIMA MREŽE

Dva trenda u poslednjim godinama koja su se razvila su cloud procesiranje i Internet stvari (IoT). Ovo je pružilo neosporne prednosti kompanijama i potrošačima širom planete, ali ovo takođe ima i svoje implikacije, kao što je veliko povećanje količine podataka koji se strimuju sa konektovanih uređaja do data centara za obradu i skladištenje, kao i implikacije koje izaziva konstantno uvećanje bandwidth potreba.

Izvršavanje procesa na end-point delovima mreže adresira ove probleme obradom podataka na edge delovima mreže, u blizini izvora podataka. To značajno smanjuje potrebu za propusnim opsegom između senzora i uređaja i data centra.

Dalja pomeranja ka edge procesiranju u direktnoj su korelaciji sa potencijalnim rizicima vezanim za integritet podataka i za privatnost: anonimnost i kreiranje enkriptovanih podataka u okviru IP uređaja na end-point delovima mreže pre nego što se izvrši striming ovih podataka prema data centru će definitno biti odgovor ali i budući trend kako bi se adresirali ovi rizici. Kako IP video nadzor kamere, audio i drugi senzori – kao uređaji na end-point delovima mrežnog okruženja – postaju sve više sofisticirani i višeg kvaliteta, potreba za balansom i cloud procesiranja i edge rešenja predstavljaće imperativ za isporučivanje proverenih, pouzdanih i upotrebljivih informacija i strimova podataka.

2. CLOUD–TO–CLOUD

Uprkos pomeranju ka edge procesiranju, cloud procesiranje će i dalje imati značajnu ulogu u IT infrastrukturi. Ali dok cloud procesiranje može dati utisak da se radi o jednom entitetu, postoje zapravo višestruka cloud rešenja koja se koriste širom sveta. Kako je u porastu broj kompanija koje nude cloud-bazirane servise, cloud eko sistem sa tendencijom rasta postaje preferirana integraciona tačka, radije nego tradicionalni video nadzor sistemi na lokaciji korisnika.

Jedna od prednosti integracije između cloud rešenja upravo je značajno umanjenje potreba za internim IT resursima, kao i umanjenjem troškova servisiranja i održavanja. Postojana je i mogućnost ponude specifičnih rešenja u domenu analitike podataka, kontent menadžmenta i arhivnog prostora, sa znatno efikasnijom implementacijom i mogućnošću efikasnijeg skaliranja sistema, u zavisnosti od trenutnih potreba. Rastući trendovi u ovom segmentu su istraživanje mogućnosti i poslovnih prilika vezanih za cloud bazirane servise i integracije ovog tipa, radi obezbeđivanja dodatne vrednosti korisnicima i partnerima.

3. DEEP LEARNING

Stigli smo do faze u kojoj se može realizovati pun potencijal deep learning arhitekture i mašinskog učenja. Danas imamo velike skupove podataka za analizu, kao i dovoljnu procesorsku snagu da u okviru razumnih vremenskih okvira ovaj posao bude i kompletiran, sofisticirane algoritme, kao i pregršt studija slučaja iz kojih možemo da izvučemo pouke i izvršimo potrebne korekcije i unapređenja. U situaciji gde su najimpresivnije demonstracije direktne primene deep learning-a vezane za interpretaciju slike, prepoznavanje govora, ili podrške u procesima odlučivanja – potencijal za analitiku u domenu bezbednosnog sektora više je nego očigledan.

Pri relativno bazičnom nivou, deep learning aplikacije će unaprediti video detekciju pokreta, prepoznavanje lica, individualno praćenje i umanjenje lažnih alarma. To će pružiti dodatnu pomoć dizajnu sistema, konfiguraciji, optimizaciji i administriranju i menadžmentu konektovanih uređaja. Nakon ove faze, kako se primene budu razvijale, postoji značajna prilika za prediktivnu analitiku kako bi se sprečili incidenti. Od terorističkih incidenata, preko incidenata vezanih za javnu bezbednost, saobraćajnih incidenata, pa sve do retail primene i rizika vezanih za krađe.

Još uvek je rano, svakako. Razvoj prediktivne analitike je u ovoj fazi brz ali nepredvidiv, dok je sa druge strane potražnja za procesorskom snagom i brzinom velika, ali potencijal za deep learning, koji će naposletku dovesti do autonomije sistema, je ogroman.

4. PERSONALIZACIJA NASUPROT PRIVATNOSTI

Jedna od potencijalnih primena za deep learning može biti u pružanju visoko personalizovanih usluga.

Zamislite retail okruženje u kome se lice kupca prepoznaje prilikom ulaska u prodavnicu, a onda su „akcijske ponude“ poslate na njegov mobilni uređaj na osnovu prethodnih kupovina, preferencija, ili čak njegove nedavne istorije pregledanja. Ali takođe samo zato što nešto može biti urađeno, ne znači i da treba biti urađeno, a ovaj primer upravo naglašava uvećavajuću zabrinutost u vezi sa privatnošću i kako bi lični podaci trebali biti tretirani i korišćeni od strane kompanija i organizacija.

Aktivna legislativa upravo se kreira kako bi se adresirali ovi problemi i rizici. U EU regionu ova legislativa upravo je General Data Protection Regulation – GDPR – a rok za usaglašavanje je maj 2018-te godine – što će unificirati zaštitu podataka o ličnosti, gde god da se ti podaci čuvaju i/ili koriste. Ali bilo da je motivator zakonska obaveza, ili jednostavno želja da se uradi prava stvar – balansiranje rešenja koja donose povećan stepen personalizacije sa zaštitom ličnih podataka definitno će predstavljati trend i pravac u kojem će sve organizacije ići tokom ove, 2018-te godine.

5. CYBERSECURITY

Još jednom, kao i prošle godine – cyber bezbednost mora se pojaviti na listi trendova i u ovoj kalendarskoj godini, ali i nakon nje. Stalno pobojšavanje cyber bezbednosti je zapravo zadatak koji se nikada ne završava, obzirom da cyber kriminalci neće prestati da pronalaze nove načine da eksploatišu sve slabe tačke u bilo kojoj novoj tehnologiji. Kako broj konektovanih IP kamera i drugih uređaja eksponencijalno raste, takođe rastu i potencijalne mane i propusti, koji ukoliko se ne adresiraju, mogu kreirati mogućnost za upade u mreže i incidente koji tom prilikom nastaju. 2018-ta godina će nesumnjivo biti godina u kojoj ćemo videti nove cyber napade i otkriti nove ranjivosti sistema. Odgovor na ove pretnje je proaktivnost i sistematski pristup procesima koji će omogućiti da korekcije sistema i tehnoloških rešenja budu implementirane odmah, kako bi se onemogućili dalji cyber napadi i incidenti izazvani njima.

6. PLATFORME DA BI SE OSTVARILE SVE IoT PREDNOSTI

Kada pričamo i IoT moramo reći da je on sada dostigao nivo gde su moguća skaliranja, prikupljanje i analiza podataka, efikasan menadžment mreže i konektovanih uređaja, pa je stoga ključno koristiti skalabilnu arhitekturu sistema.

Takva tzv. IoT platforma omogućuje korišćenje opreme različitih proizvođača, koja koegzistira i lako razmenje informacije kako bi formirala pametne sisteme koristeći postojeću mrežnu infrastrukturu.

Postoje brojne kompanije, kako dobro uspostavljeni tehnološki provajderi, tako i novi tržišni učesnici, čime je omogućeno platformama da podrže IoT uređaje, a u ovoj 2018-oj godini ćemo prisustvovati i daljem sazrevanju ovog segmenta tržišta. Međutim, ono što će biti važno za budućnost su novi međunarodni ili de fakto standardi koji će  omogućiti interoperabilnost između različitih IoT platformi, a istovremeno omogućiti komplementarno korišćenje različitih proizvoda u skladu sa namenom i potrebom korisnika, bez uslovljavanja da budu isporučeni od istog proizvođača.                 

7. BLOCKCHAIN: VIŠE OD BITCOIN-a

Za mnoge su blockchain i Bitcoin postali sinonimi. U stvarnosti  su prilično odvojeni, i dok Bitkoin koristi blockchain kao svoju osnovu za funkcionisanje, skoro neograničeni potencijal blockchain-a je u tome da verifikuje skoro sve što ima vrednost. Kao otvorena, distribuirana evidencija koja može pratiti transakcije između dve strane, efikasno i na proverljiv i permanentan način, predstojeća 2018-ta godina predstavljaće godinu u kojoj ćemo videti blockchain tehnologiju da se testira i koristi u višestrukim primenama kroz različite tržišne sektore. U našoj industriji, obzirom da se blockchain može koristiti za autentikaciju bilo kog sadržaja iz višestrukih izvora – kao što su javni mobilni telefoni, ili kamere koje nose policijski službenici – za potrebe korišćenja u okviru forenzičkih istraživanja ili uviđaja. Izvan okvira korišćenja u domenu video podataka, blockchain tehnologija se takođe može koristiti da verifikuje autentičnost određenih uređaja konektovanih na mrežu.

8. RAZLAGANJE SMART CITY KONCEPTA NA VIŠE CELINA

Koncept pametnog grada nije nova ideja. Već nekoliko godina sve veći broj senzora različitih tipova koji se  stavljaju u urbanim sredinama pomažu u rešavanju specifičnih slučajeva, od sprovođenja zakona do praćenja kvaliteta vazduha.

Međutim, kako je svetska populacija mahom nastanjena u gradskim sredinama – 25% više ljudi će živeti u gradovima u 2050-oj nego što je to slučaj danas – potražnja za upotrebom senzora kako bi se pomoglo i kreiralo bolje, održivo i bezbedno životno okruženje samo će rasti. Svakako, istinski pametni grad je vizija urbanog razvoja koja integriše informacije, podatke, komunikacije i IoT tehnologiju na bezbedan način kako bi se efikasnije upravljalo gradskim resursima. Ovi resursi uključuju informacione sisteme vladinih organizacija, škole, biblioteke, transportne sisteme i saobraćajnu logistiku, upravljanje otpadom, primenu zakona, gradske servise i odzive u hitnim slučajevima, kao i druge komunalne usluge.

Tradicionalno, većina ovih individualnih servisa su funkcionisala u okviru jedne celine. I upravo ovo je ono što je kočilo realizaciju vizije pametnih gradova. Grad može biti istinski „pametan“ jedino kada su svi dostupni podaci otvoreni i dostupni na korišćenje svim gradskim službama i relevantnim organizacijama. Suočavati se sa urbanim izazovima kao što su javna bezbednost za građane, zagušenja u saobraćaju, stareća infrastruktura, i odzivi na incidentne događaje kao što su prirodne katastrofe i teroristički napadi, iziskuje koordiniranu analizu svih raspoloživih podataka kako bi se obezbedio adekvatan i efikasan odziv.

9. NE-VIZUELNI SENZORI DONOSE NOVE DIMENZIJE

Do skora, primarni – ako ne i jedini – podatak dostupan video nadzor operaterima bio je video, koji očigledno isporučuje dvo-dimenzionalnu perspektivu. Sa korišćenjem novih, ne-vizuelnih senzora, ovo shvatanje nekog incidentnog događaja postaje multi-dimenziono, obezbeđujući pregršt podataka koji će omogućiti bržu i precizniju procenu situacije i shodno tome, bržu eskalaciju, aktivaciju adekvatnog odziva, uz minimiziranje lažnih alarma.

Radarska tehnologija, na primer, koristi elektromagnetne talase da detektuje pokret. Radar nije osetljiv na stvari koje uobičajeno trigeruju lažne alarme – poput pokretnih senki ili svetlosnih snopova, malih životinja, kapljica kiše, insekata, vetra ili drugih uzročnika – pa tako može jasno i nedvosmisleno pružiti informacije o nekom objektu, njegovoj tačnoj poziciji i smeru kretanja. I dok se termalna tehnologija procesiranja takođe smatra ne-vizuelnom kao i već u mnogo slučajeva na tržištu već implementiranom, pomaci u senzorici koja pomaže preciznosti određivanja zvučnih alarma, bilo da se radi o polomljenom prozoru, vikanju, ili detekciji pucnja – nedvosmisleno znače da će audio doneti dodatnu upotrebljivu dimenziju koja može biti propuštena u isključivo video baziranom rešenju.

 10. VIRTUELNI ASISTENTI I POBOLJŠANA REALNOST U POSLOVNOJ SVAKODNEVNICI

U godini za nama videli smo da su tržište i potrošači značajno prihvatili postojanje virtuelnih asistenata. Amazon, Alexa, Home, Apple, Siri, kao i Microsoft-ova Cortana su dobili na momentumu kao tehnologija koja pomaže ljudima da upravljaju svakodnevnim obavezamai životom uopšte.. Neizbežno je da će iste ove tehnologije početi da pronalaze primenu u poslovnom okruženju, kako potrošači budu očekivali isti nivo tehnološke pomoći na poslu, koju sada već dobijaju kod kuće. Posebno za isporučioce bilo kakvih sofisticiranih ili kompleksnih tehnoloških proizvoda i servisa, virtualna podrška u specifikaciji, instalaciji, konfiguraciji i menadžmentu će postati jednostavno očekivana. Postaće imperativ.

Slično je i sa Augmented Reality tehnologijom koja je široko primenjena u specifičnim delatnostima, kao što su vojska i avijacija, ali opet pokazuje veliki potencijal u poslovnom segmentu, posebno sada kada je dostupna kao tehnologija u mobilnim uređajima. Jedna od očiglednih prilika za AR u poslovnom svetu je na instalacijama i održavanju tehnoloških rešenja, gde vizuelne instrukcije mogu biti isporučene kao jednostavan vizuelni sloj podataka u pogledu tehničara na stvarni svet oko sebe, kako bi im se pomoglo u radu i obavljanju zadataka. U konkretnoj korelaciji sa našim poslom, u segmentu video nadzor solucija, sa rastom ne-vizuelnih senzora i analitike kako bi se dodala preciznost i unapredila perspektiva u odnosu na vizuelne informacije, korisnici video nadzor rešenja će takođe koristiti AR kako bi sve ove izvore podataka spojili u jednu smislenu, logičnu celinu, čime će biti omogućeni adekvatniji i efikasniji odzivi na sve vrste incidentnih situacija.