Axis osvrt na video nadzor tržište tokom 2018-te

Ray Mauritsson ispred kompanije Axis Communications prokomentarisao je ključne promene koje su se dogodile u godini koja je skoro za nama, al i ukazao na potencijalne pravce i tržišne trendove koje bismo mogli očekivati tokom predstojeće 2019-te godine.

Iako je Axis kompanija koja uvek ima za cilj da gleda napred, ponekad je korisno da se zastane na trenutak i razmisli o nedavnoj prošlosti. Došli smo do kraja 2018. godine, i čini se da je ovo dobar trenutak da pogledamo neke od najznačajnijih aktivnosti i trendova koji su oblikovali security industriju u toku proteklih godinu dana, a za koje mislimo da će imati uticaja kako se budemo kretali u 2019, a i dalje.

Razvoj i konsolidacija industrije

Tempo promena u sektoru bezbednosti nastavlja da se ubrzava. Sam Axis je formiran tek sredinom 1980-ih, a stvorio je prvu mrežnu kameru na svetu pre samo 20 godina. U dve kratke decenije industrija se prebacila u potpunosti sa analogne na skoro isključivo digitalnu. Kvalitet i snaga kamera je eksponencijalno porasla i gleda napred ka potencijalu koji imaju veštačka inteligencija i mašinsko učenje i koji će otvoriti neslućene puteve inovacija. Ovakav tempo promena zahteva i od postojećih tržišnih igrača da se prilagođavaju, pa tako mnogi proširuju svoje proizvodne portfolije ili se trude da naprave međunarodne tragove kroz akvizicije.

Na početku godine imamo primer Motorola i Avigilon partnerstva, sa prethodnim dodavanjem video nadzora u svoju tradicionalnu ponudu komunikacionih tehnologija ka javnom sektoru. U skorije vreme, UTC – najpoznatiji kao proizvođač HVAC-a i rashladnih sistema – je kupio S2 Security.

Ne primećujemo da konsolidacija tržišta usporava u 2019. godini, jer sve više kompanija prepoznaje da je širi portfolio proizvoda i usluga put za rast, a da akvizicija može biti brži način za inovacije od samog razvoja u kući, naravno, ako se izazovi spajanja dve kompanije sa različitim sistemima i kulturama mogu brzo prevazići.

Dok spajanja i akvizicije mogu brzo pomoći organizacijama da prošire svoj portfolijo, donoseći odvojene proizvode zajedno u jedan koherentan, jedinstveno rešenje može predstavljati dodatni izazov. Vanredni rast potrošačkih tehnologija u poslednje dve decenije je imao uticaj na očekivanja poslovnih tehnologija. Jednostavnost korišćenja i upravljanja su najvažniji faktori: na kraju krajeva, zašto bi iko očekivao da je security solucija teža za korišćenje od korišćenja mobilnog telefona? Iz specifikacije sistema, kroz instalacije, korišćenje i upravljanje, vidimo zahtev za dobrim dizajnom i intuitivnim interfejsom.

Privatnost: narušavanje i zaštita

Bilo je nemoguće ignorisati pojačan fokus na privatnost tokom proteklih 12 meseci, posebno u odnosu na lične podatke. Ono što je takođe bilo upadljivo je kako su se izdvojile kulturne i geografske razlike u stavovima i pristupu, i pozitivno i negativno.

Evropa je verovatno najosetljivija regija na svetu, kada je u pitanju briga za lične podatke. To ne iznenađuje, s obzirom da je Evropski parlament stvorio najstrožije svetske propise koji definišu način na koji se lični podaci mogu prikupljati, obrađivati, čuvati, deliti i koristiti – GDPR – EU Regulativa za zaštitu podataka. Dok će svaka kompanija u security industriji, koja drži lične podatke građana EU, morati da se pridržava GDPR-a, naravno, regulisanje ima posebne implikacije za one koji koriste video nadzor.

Izvan Evrope, stavovi se razlikuju. U SAD-u, na primer, izgleda da postoji veća zabrinutost zbog sajber sigurnosti nego privatnosti, barem u odnosu na Evropu. Čini se da su Američki građani više voljni da podele svoje lične podatke (dok su uvereni da će ih kompanije koje uzimaju podatke štititi od sajber-kriminalaca) i da omoguće pristup svojim podacima državnim organima. Programi video nadzora koji sponzoriše država, kao što je PRISM – koji omogućava

Nacionalnoj sigurnosnoj agenciji SAD-a pristup ličnim podacima online sa interneta kompanije, kada to sud dozvoli – bi verovatno izazvao pometnju ako bi se implementirao u Evropi.

Na mnogo načina, različiti pristupi samo ukazuju na različite prioritete: jednostavno rečeno, SAD za prioritet ima zaštitu države, dok je u Evropi zaštita pojedinca najvažnija. I u drugim regionima i zemljama širom sveta – od Kanade do Kine, od Brazila do Rusije – stavovi, aktivnosti i zakoni će se opet razlikovati. Specifičniji pristupi su potrebniji više nego ikada ranije: barem u ovoj oblasti, svet zapravo postaje više regionalan nego globalan.

Sajber bezbednost: ranjivost raste

Na žalost, mi nikada nećemo prestati da govorimo o sajber bezbednosti kao o spornom pitanju. U Wired, časopisu iz Velike Britanije, vodi se evidencija o mnogim velikim upadima u sigurnosne sisteme a čitanje tih podataka uznemiruje, posebno kada se zna da oni predstavljaju samo upade visokog profila, tj. povredu javnih podataka. Činjenica je da se odlično finansirani, kvalifikovani i organizovani sajber kriminalci inoviraju tempom sa kojim je teško držati korak (neopterećeni od strane bilo kojeg nacionalnog ili regionalnog propisa). Osim toga, sve je više dokaza da i same države preduzimaju sofisticirane sajber napade protiv drugih država, komercijalnih i javnih organizacija i kritičnih infrastruktura.

Kako uređaji postaju sve više povezani, tako se povezuju i potencijalne krajnje tačke kroz koje sajber-kriminal može da pristupi sistemima i podacima organizacije. Bez efikasnih mera za sajber bezbednost, svaki povezani uređaj može predstavljati ranjivost: štampač, neki od pametnih kućnih uređaja ili, zaista, i mrežne kamere za video nadzor. I sa zabrinjavajućim dokazima da su u nekim zemljama proizvodi kompromitovani već u proizvodnoj fazi, imati potpuno poverenje u poreklo bilo kojeg proizvoda koji povezujete na svoj sistem je od suštinskog značaja.

Etičke implikacije

Svakako se javlja osećaj kao da se krećemo ka svetu u kojem se povećavaju pokušaji da video nadzor solucije finansira država. Ovi pokušaji su i postignuti u više oblasti i zemalja nego ikada ranije. To je veći problem, a svakako i problem koji bi trebalo da bude visoko na dnevnom redu svake kompanije, posebno onih u security industriji (a zapravo, i svake organizacije koje kupuju solucije od ovih kompanija). Svaka organizacija bi trebalo da bude eksplicitna o tome kako želi da se njeni proizvodi koriste (i tehnički i etički), da radi sa svojim partnerima i da kroz marketing to jasno i stavi do znanja. U nekim slučajevima, to može značiti i donošenje odluke o tome kome ćete ili još kritičnije, kome nećete prodavati proizvode, ako ne možete biti sigurni da će njihova upotreba biti izvan vaših etičkih granica.

Tehnologija je donela ogromne koristi za društvo i nastavlja to da čini. Svakako, mi u Axis-u i dalje suštinski verujemo da će naša vizija za pametniji i sigurniji svet biti ostvarena putem sve naprednijih tehnologija, naveo je Mauritsson. Ali sa sve većim inovacijama i napretkom – a naročito u oblastima kao što su veštačka inteligencija i mašinsko učenje – etička pitanja će se značajno povećati. Samo zato što možemo da uradimo nešto, ne znači uvek da bi i trebalo. Da li svaka organizacija ima osnovnu kontrolu kako bi se osiguralo postavljanje ovih pitanja i dobijanje odgovora? Iako je ovo u velikoj meri interno pitanje, podržavanje inicijativa poput The Copenhagen Letter, je jako važno za javno opredeljenje.

Na kraju krajeva, sve je pitanje poverenja

Poverenje je uvek bio kritičan aspekt poslovnog odnosa, ali tradicionalno, elementi poverenja su više opipljivi: da li ste ostvarili ono za šta ste se obavezali, u postavljenom roku i sa ugovorenim cenama? Danas – i svakako tokom protekle godine – videli smo da “suptilniji” elementi poverenja dolaze do izražaja: Da li Vam verujemo dovoljno da brinete o mojim podacima? Da li su naše vrednosti usklađene? Da li podržavate kompanije ili zemlje koje posluju na pošten i pristojan način? I stotine drugih aspekata.

Poverenje će se sve više prepoznavati kao istinsko korporativno sredstvo, koje donosi realnu vrednost. Svakako, u onim slučajevima u kojima je poverenje narušeno, jasno je da će imati štetan uticaj na osnovne mere vrednosti i učinak organizacije.

Dok posao nikada ne prestaje, kraj jedne godine i početak sledeće je logična tačka za razmišljanje i planiranje. Iako ulazimo u 2019. godinu znajući da će biti novih i još nepredviđenih izazova za suočavanje, ostajemo optimisti. Uvereni smo da je velika većina ljudi, organizacija i vlada usklađena sa našim stavom da možemo učiniti svet pametnijim i bezbednijim mestom za svakoga.